ZEMLJA TREBA NAŠU POMOĆ

​

         Zemlja je bila zagađena i tužna. Po površini mora plutale su plastične vrećice i ribice su uginule. Zemlja je željela da joj pomognemo pa smo to i učinili.

        Svuda je molila za pomoć, ali joj nitko nije htio pomoći. Budući da su ljudi bili sebični i zli, odlučio sam joj pomoći. Svima sam govorio: „Recite NE plastičnim vrećicama!“ Ljudi su me poslušali. Svaki dan sam svima govorio: „Posadite jednu biljku!“ Kada sam krenuo planinariti na Medvednicu, jako sam pazio da ne izazovem požar i skupljao sam plastične boce i vrećice koje su ljudi ostavili. Kad sam išao na more, čistio sam plaže od silnog smeća. Čak i kad sam ronio, vadio sam smeće iz mora i ljudi su se mogli kupati u čistoj vodi.

             Nakon svega toga što sam napravio, Zemlja mi je bila jako zahvalna. Bila je čista i zdrava. Bila je šarena i prekrasna. Za nagradu mi je dala puno čokolade i veliki zagrljaj. Izgleda da se trud isplatio.

Simon Spasić

ZEMLJA TREBA NAŠU POMOĆ

​

                   Zovem se Jula i živim na Zemlji. To je naš planet. Na Zemlji žive ljudi. Ljudi zagađuju i uništavaju Zemlju. Zemlja zbog toga plače pa nastaju kiše i pljuskovi.

                  Kod kuće sam nacrtala veliki plakat i zalijepila ga na školu. Onda sam napisala oglase i zalijepila ih na stupove, ali ništa se nije promijenilo. Zemlja je i dalje bila tužna. Počela sam više reciklirati, manje trošiti vodu i u dućan nositi platnene vrećice. Rekla sam i mami i tati da tako rade. Rekla sam to i svim svojim prijateljima. I tako su se moji savjeti širili Zemljom i ona je postala sve čišća i veselija.

                Zemlja je bila sve sretnija pa je bilo sve manje kiše i pljuskova.

                                                                                                                Jula Cupek