​

                                           Pismo djedu

 

Dragi djede!

 

Jako mi nedostaješ. Prošla je samo godina dana otkad te nema, ali mi se još uvijek čini kao da si pored mene.

Situacija u obitelji se jako promijenila otkad nisi ovdje, s nama. Tata i baka se stalno svađaju oko gluposti, a ni kod kuće nije baš najbolja situacija. Tata se mami uopće ne otvara, a Ana je stalno zatvorena u sobi. Ana misli da je odrasla i da sve može sama, a ima tek trinaest godina. Jako je emocionalna osoba, na tatu je pa se nikome ne otvara što loše utječe na nju. Pokušala sam pričati s njom, no svaki me put istjera iz sobe, a kasnije ju čujem kako plače. Zadnjih tjedana ide nekakvom doktoru, ne znam puno o tome jer sa mnom uopće ne pričaju.

Kao što sam već rekla, baka i tata se stalno svađaju. Jedan dan su se jako posvađali i baka je rekla da bar i ona umre, da bi joj to skratilo muke. Šteta što nisi bio tad tamo, ti bi ju smirio i urazumio. Njihove svađe su jedan od razloga zašto je ovo ljeto bilo najgore do sad, a drugi razlog je taj što ti nisi bio s nama. Ništa nije bilo isto. Nitko nije rješavao križaljke na naslonjaču, nitko nije pričao sa Nijemcima na plaži i nije kupovao one bombone koje volim. Jako mi je nedostajalo naše kupanje, skakanje u more, kartanje, tvoji vicevi, tvoj roštilj i odlasci do Zadra. Nadam se da neću morati pisati sastavak o ljetu u školi jer nemam ništa dobro za napisati.

Uskoro ću slaviti deseti rođendan, nisam uzbuđena jer dan prije idemo na groblje. Još se ljutim na one doktore koji su nam rekli da ćeš mi doći na deveti rođendan, a nisi. Mama mi je rekla da nisu oni krivi, već da je tvoje vrijeme da odeš došlo. Zar nisi mogao odugovlačiti i otići malo kasnije, nakon mog rođendana?

 

Svi mi govore da si na takozvanom boljem mjestu, no ja bih najradije da si ovdje pored mene.

 

Puno pozdrava i pusa od tvojeg drugog anđela (Lucije).

 

Lucija B, 8.a