Djedovi i bake – čuvari uspomena
Kakvi su vaše bake i djedovi? Sigurna sam da ih jako volite, ali isto tako znam da vam ponekad dosađuju. „Dušo kako je u školi? Učiš li? Pišeš li zadaću?“. Ili ako su jako stari možda vas ni ne čuju pa ponekad i zaborave tko ste. Ali jeste li vi ikad okrenuli uloge? Nisu oni uvijek bili stari, jeste li se pitali ili jeste li vi njih ikad pitali što su oni radili dok su bili mali? E pa ako niste, imate još šanse za to…da, da. Ispričat ću vam jednu priču. Bila jednom jedna djevojčica. Imala je 8 godina i voljela je jako svoju baku, a njena baka je imala 57 godina. Djevojčica je imala starijeg brata, tinejdžera, pa se nije puno družila s njim. Njezini su je roditelji obožavali, ali su imali previše obaveza oko njene mlađe sestrice te nisu obraćali puno pažnje na nju i se ona najviše družila sa svojom bakom. Jedan dan je zbog toga bila jako tužna pa joj je baka ispričala kako je njih bilo osmero djece i da samo zamisli kako je tek njoj bilo, a bila je najstarija. Onda ju je djevojčica zamolila da joj ispriča još ponešto o svom djetinjstvu, i tako je protekao cijeli dan, baka je pričala, a djevojčica je slušala baku do zadnje njene riječi. Baka joj je spomenula da u njeno vrijeme nije bilo tehnologije i da su se oni stalno igrali vani i da se zbog toga nije osjećala zanemareno i usamljeno, a da sada sva djeca sjede doma i igraju igrice i surfaju po društvenim mrežama. Djevojčica je od tog trenutka odlučila da ona neće tako. U sebi je rekla: „ja ću imati samo onaj mobitel na tipke za zvanje i ništa više!“. Od tada se puno toga promijenilo u njenom životu! Zato nemojte sada propustiti priliku svoje djedove i bake pitati što su radili dok su bili mali prije nego bude prekasno!
Tiora M., 5.a